"NE BI SMЕLO DA SE DOZVOLI DA SE TO PONOVI" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o 5. oktobru i današnjim političkim izazovima
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Gosti emisije govorili su o 5. oktobru, današnjim političkim tenzijama i opasnosti da skupovi prerastu u nerede. Milović je upozorio na ulogu društvenih mreža i dezinformacija u širenju straha i nasilja.
- Tomašević je ocenio da je 2000. godine izborni proces bio politički i međunarodno uslovljen, uz nasilje i paljenje institucija. Poručio je da se sporovi danas moraju rešavati kroz zakonom propisane procedure, a ne na ulici.
Izbori su temelj svakog demokratskog društva i jedini zakoniti mehanizam u kom građani slobodno i neposredno odlučuju o budućnosti svoje zemlje. Međutim, u trenucima visokih političkih tenzija, izborni procesi često postaju polje gde se granica između legitimnog političkog neslaganja i poziva na vaninstitucionalno delovanje lako zamagljuje.
Koliko je visoka cena narušavanja bezbednosti zemlje i ko snosi odgovornost kada se javni prostor preplavi pozivima na revoluciju, barikade i rušenje poretka na ulici? Kako bezbednosne službe i pravosuđe reaguju u trenucima kada treba zaštititi izbornu volju građana, ali i sačuvati mir i javni red, na sva ova pitanja za emisiju "Puls Srbije vikend" odgovorili su gosti Milan Milović, pukovnik JZO u penziji, Dragoslav Tomašević, advokat i Bratislav Gagović, nekadašnji Šef petog odeljenja uprave za grad Beograd.
Petooktobarske promene 2000. godine obeležile su, između ostalog, kriza u vrhu bezbednosnog aparata i otkazivanje poslušnosti pojedinih jedinica. Više od dve decenije kasnije, postavlja se pitanje koliko se bezbednosni sistem promenio, kakva je danas situacija u Srbiji i regionu i na koji način su zakonski i organizaciono uređeni odnosi između bezbednosnih službi i političke vlasti. O tome, kao i o ključnim razlikama između tadašnjih i današnjih bezbednosnih prilika, govorio je Milan Milović.
- Pa, vidite, današnji skupovi u jednom trenutku mogu da prerastu u demonstracije, a demonstracije u nerede, kao što se to desilo u Francuskoj. Danas je pred bezbednosnim službama širom sveta veliki test i veliki izazov - kako zaštititi institucije i građane od bezbednosnih incidenata koji mogu da se dogode tokom skupova. Kada je Slobodan Milošević 2000. godine raspisao izbore, mi smo tada imali imejl i internet. Danas, od 2020. godine pa do sada, društvene mreže doživele su svoj najveći uspon. Evo, pročitaću vam samo jedan podatak, prema zvaničnim podacima iz 2022. godine: u Srbiji je registrovano 2.900.000 TikTok naloga, 700.000 naloga na Tviteru, 3.300.000 na Fejsbuku, 3.500.000 na Instagramu i 5.500.000 na Jutjubu. Sada vidite zašto je to veliki problem za bezbednosne službe. Ne možete jednostavno da zaustavite cirkulaciju informacija - rekao je Milović.
Dezinformacije kao okidač za nasilje
Ukazao je na opasnosti koje širenje dezinformacija i delovanje pojedinaca na masovnim okupljanjima mogu da predstavljaju za bezbednost građana i državnih institucija.
- Nije problem kada se proširi informacija, već kada se proširi dezinformacija. Ljudi nemaju vremena da provere ono što pročitaju ili, u želji da što pre prenesu neku vest, nastavljaju da šire dezinformacije putem društvenih mreža. To može da izazove strah, mržnju i pojavu agresivnosti kod određenih aktera. Znamo da na svakom većem organizovanom skupu i demonstracijama uvek ima ljudi koji su tu po zadatku. Govorim kao neko ko je potpuno van politike, ko nije ni na strani vlasti ni opozicije. U svakoj takvoj organizaciji mogu da postoje ljudi koji se nazivaju agitatorima. To se uči u policijskim školama, a njihov zadatak je da pokrenu masu. Oni dođu i kažu: "Vidi, tamo su prebili ovog, baci kamen na Skupštinu", i onda ljudi krenu za njima. To se dogodilo i 5. oktobra. Ljudi su zapalili Skupštinu i veliki broj policijskih automobila, misleći da pale Miloševićevu imovinu. Međutim, to nije ni Miloševićevo, ni Mire Marković, ni Socijalističke partije Srbije - to je državna imovina - objasnio je.
Kako je voditeljka spomenula, nasilne scene na ulicama Beograda, do kojih dolazi tokom okupljanja i sukoba između pristalica različitih političkih opcija, ponovo su otvorile pitanje očuvanja javnog reda i mira u predizbornom periodu. Uoči izbora, važno je razjasniti i kako se pravno štiti izborna volja građana, koje su ključne razlike između izbornog i ustavnog okvira iz 2000. godine i današnjeg sistema, kao i zašto se eventualne nepravilnosti i sporovi rešavaju kroz zakonom propisane procedure, a ne na ulici. O ovim pitanjima za Kurir TV govorio je Tomašević.
- To je divno pitanje koje ste postavili i ono predstavlja ključ za razumevanje razlike između ta dva izborna procesa - onog iz 2000. godine i predstojećih izbora, zakazanih za 25. oktobar 2026. godine. Izborni proces 2000. godine imao je prethodnu pozadinu. Nakon jednog surovog 20. veka za Srbiju, koji je obeležilo i NATO bombardovanje, zapadni svet je, na neki način, trebalo da opravda svoja očekivanja i neutrališe jednu snažnu političku ličnost - Slobodana Miloševića - odnosno da ga ukloni sa političke scene i prekomponuje je dolaskom novih ljudi. Zajedno sa domaćim političkim akterima, nisu imali vremena da se bave legalnošću izbornog procesa, što je dominantno pitanje koje ste postavili. Pre vremena su, što bi se reklo, procenili da je predsednik Milošević politički gotov, proglasili da je prvi izborni krug konačan, iako to nije bio, i objavili takozvanu pobedu pre završetka drugog izbornog ciklusa - kaže Tomašević.
- Ubedili su mase ljudi, koji su želeli bolje stvari i promene nakon svih tih okolnosti, da krenu, kako bi rekao pukovnik Milović, sa svojim agitatorima i plaćenicima, jer je, prema mom mišljenju, sve to dolazilo iz inostranstva. Tako je došlo do događaja u kojima je zapaljena Skupština, spaljeni glasački listići, a iz zgrade su odnete stvari, slike i dragocenosti. Ušlo se i u policijsku stanicu Majke Jevrosime, a potom i u banke, dok su krizni štabovi ulazili u carinu i druge institucije. Na taj način je legalizovan jedan trijumf. Zapad je instalirao domaću političku scenu koja je trebalo da donese promene, ali one nisu urodile plodom. Od 2012. godine do danas, kako ja to vidim, ispravljaju se tragične greške od 5. oktobra, odnosno greške revolucije koja se tada dogodila. Ključ je i sada isti: da se nasiljem i napadima, uz širenje mržnje prema prvom i najjačem čoveku na političkoj sceni, taj čovek ukloni kako bi došli neki reciklirani političari, od kojih su pojedini i danas u opticaju, zajedno sa novim ljudima koji su, prema mom mišljenju, instalirani da bi napravili haos i stvorili situaciju koja bi mogla da se poistoveti sa događajima od 5. oktobra - naveo je.
Gagović je upozorio na rastuću netrpeljivost u društvu, osvrnuvši se na bezbednosne izazove i razlike između današnjih okolnosti i 5. oktobra 2000. godine.
- Plašim se velike polarizacije u društvu, a to se upravo vidi na ovim štandovima koje ste pomenuli. To su neke osnovne ćelije u kojima ljudi sprovode svoje političko delovanje na lokalnom nivou. Tu se vidi netrpeljivost, što je jedan od velikih razloga za zabrinutost i pokazatelja da je situacija ozbiljna, kao i da postoji bojazan da bi moglo da dođe do većih sukoba. Čini mi se da je i to, kao što su moji sagovornici rekli za 5. oktobar, u velikoj meri instruisano spolja i da su tada bezbednosne službe poklekle pred tim izazovima. Ipak, ne bih pravio direktno poređenje između sadašnje situacije u zemlji i one iz 2000. godine - rekao je Gagović.
- Posle sankcija, ratova i svega što smo prošli, uključujući i opštu nemaštinu, čini mi se da je i narod danas drugačiji. Razlikuju se i okolnosti u kojima deluju društvene mreže, o kojima je Milović govorio. Čak ni služba u kojoj sam ja tada radio nije ista kao danas. Promenili su se i načini rešavanja krivičnih dela. Ono što smo mi nekada radili "štapom i kanapom", policija danas obavlja uz respektabilna sredstva i opremu. Čini mi se i da je policija homogenija, što je, po mom mišljenju, rezultat određenih promena koje su sprovedene u njenim redovima. Koliko mogu da vidim, iako te ljude lično ne poznajem, jer sam već u godinama, mislim da oni koji su došli nisu instruisani spolja. Čini mi se da je koheziona moć policije, a takođe i vojske, danas mnogo jača - za Kurir televiziju, zaključio je Gagović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs